Kraj

Pocelo je tako sto smo se zagrlili i sve je nestalo, i taj pocetak je odmah bio i kraj.

Put koji smo u medjuvremenu presli presli smo zato sto smo iz njega izasli, a da bi se u njega vratili.

Otisli smo se da se nadjemo.

Usput smo se 16 puta izgubili i to je kao bila avantura, nesto smo kao ucili, resavali neke zadatke, lomili se, lozili se, 100 puta pronalazili isto blago i 100 puta upadali u iste rupe.

S vremena na vreme to je izgledalo kao luna park, ali sustinski to je bio pakao.

Na kraju nam je nestalo zetona, bilo nam je muka od secerne vune, i totalno smo se izgubili.

Nismo uspeli da objasnimo jedno drugom gde smo pa smo samo hodali u nepoznatim pravcima dok se nismo ponovo slucajno sreli.

Zagrlili smo se i sve izmedju je nestalo.

Ne znam koliko je vremena proslo.